Antibiotici su nezamenjivi u lečenju bakterijskih infekcija, ali uz štetne bakterije često narušavaju i prirodnu ravnotežu crevne flore. Zbog toga se probiotici sve češće pominju kao pratnja antibiotske terapije. U nastavku objašnjavamo zašto do poremećaja dolazi, kako se probiotici obično uklapaju u raspored uzimanja antibiotika i na šta obratiti pažnju.
Zašto antibiotici mogu poremetiti crevnu floru
Antibiotici deluju tako što uništavaju bakterije ili sprečavaju njihovo umnožavanje, što je ono što ih čini efikasnim protiv bakterijskih infekcija. Problem je u tome što ne prave razliku između bakterija koje izazivaju infekciju i korisnih bakterija koje prirodno žive u crevima.
Creva sadrže veliki i raznovrstan skup mikroorganizama koji pomažu varenju, učestvuju u sintezi pojedinih vitamina i podržavaju imunski sistem. Kada antibiotik smanji broj i raznovrsnost ovih bakterija, ravnoteža crevne flore se privremeno narušava.
Kod nekih ljudi ovo se uopšte ne oseti, dok se kod drugih javljaju tegobe poput nadutosti, promene u radu creva ili opšteg osećaja neugode u stomaku tokom terapije antibioticima.
Šta su probiotici i čemu služe
Probiotici su preparati koji sadrže žive mikroorganizme, najčešće određene sojeve bakterija mlečne kiseline, koji se unose u organizam sa ciljem da podrže prirodnu ravnotežu crevne flore.
Dostupni su u obliku kapsula, kesica sa prahom ili kapi, a razlikuju se po sastavu, broju sojeva i broju mikroorganizama po dozi. Neki proizvodi su namenjeni odraslima, a neki su formulisani posebno za decu.
Probiotici se ne posmatraju kao zamena za antibiotik niti kao sredstvo koje samo po sebi leči infekciju, već kao podrška organizmu tokom i posle terapije koja može uticati na crevnu floru.
Kada uzimati probiotike u odnosu na antibiotik
Jedno od najčešćih pitanja u apoteci jeste kada tokom dana uzeti probiotik ako se paralelno pije antibiotik. Uobičajena opšta preporuka je da se između uzimanja antibiotika i probiotika ostavi razmak od nekoliko sati, kako bi se smanjila šansa da antibiotik direktno deluje na bakterije iz probiotika.
Tačan razmak i način uzimanja zavise od konkretnog antibiotika i konkretnog probiotskog proizvoda, pa uputstvo u pakovanju leka, odnosno dodatka, i savet farmaceuta uvek imaju prednost nad opštim pravilom.
Mnogi izvori takođe savetuju da se sa uzimanjem probiotika nastavi i nekoliko dana ili nedelja nakon završetka antibiotske terapije, kako bi se crevnoj flori dalo više vremena da se oporavi, ali to je nešto što je najbolje uskladiti sa farmaceutom prema konkretnoj situaciji.
Sojevi probiotika, opšti pregled
Probiotski proizvodi se razlikuju prema sojevima bakterija koje sadrže, a među najčešće korišćenim rodovima su Lactobacillus i Bifidobacterium, koji obuhvataju veliki broj različitih sojeva sa pomalo različitim svojstvima.
Neki proizvodi sadrže jedan soj, dok drugi kombinuju više sojeva u istoj formulaciji. Kvasac Saccharomyces boulardii je poseban primer, jer nije bakterija, i ponekad se posebno pominje u kontekstu perioda uzimanja antibiotika, zato što na njega antibiotik ne deluje na isti način kao na bakterijske sojeve.
Za osobu koja nije stručnjak, teško je proceniti koji soj ili kombinacija najviše odgovara konkretnoj situaciji, pa je izbor proizvoda nešto o čemu se isplati posavetovati sa farmaceutom, umesto nasumičnog biranja na osnovu pakovanja.
Fermentisana hrana kao dopuna
Pored gotovih probiotskih preparata, fermentisana hrana poput jogurta sa živim kulturama, kefira i kiselog kupusa prirodno sadrži mikroorganizme koji mogu doprineti raznovrsnosti crevne flore.
Ovakva hrana se može uključiti u ishranu tokom i posle terapije antibioticima kao dopuna, posebno kod osoba koje inače vole ove namirnice, ali ne treba je posmatrati kao zamenu za probiotski dodatak kada je on farmaceutski preporučen.
Raznovrsna ishrana bogata vlaknima, voćem i povrćem takođe indirektno podržava crevnu floru, jer vlakna služe kao hrana korisnim bakterijama u crevima.
Na šta obratiti pažnju
Probiotike treba uzimati prema uputstvu na proizvodu i ne kombinovati nasumično više različitih preparata bez potrebe. Kod osoba sa ozbiljno oslabljenim imunskim sistemom ili teškim hroničnim bolestima, uvođenje probiotika treba prethodno proveriti sa lekarom, jer njihova situacija zahteva poseban oprez.
Ako tegobe poput proliva tokom terapije antibioticima budu izražene, ne prolaze same ili su praćene drugim simptomima poput povišene temperature, potrebno je javiti se lekaru, umesto oslanjanja isključivo na probiotike.
Kao i kod svakog dodatka ishrani, vredi proveriti rok trajanja i uslove čuvanja, jer neki probiotski proizvodi zahtevaju čuvanje u frižideru da bi zadržali deklarisan broj živih mikroorganizama. Kupovina u apoteci, uz stručan savet, umanjuje rizik da se kupi neadekvatno čuvan ili neodgovarajući proizvod.
Zaključak
Probiotici mogu biti korisna podrška crevnoj flori tokom i posle terapije antibioticima, uz razmak u uzimanju i izbor proizvoda prilagođen situaciji. Za konkretan raspored i vrstu probiotika, farmaceut u apoteci može dati savet usklađen sa vašom terapijom.
