Osetljiva koža reaguje brže i izraženije na spoljne uticaje nego drugi tipovi kože, često crvenilom, zatezanjem ili peckanjem posle upotrebe sasvim običnih proizvoda. Uzrok je najčešće oslabljena kožna barijera, sloj koji štiti kožu od gubitka vlage i spoljašnjih iritanata. Jednostavna, dosledna rutina sa nekoliko pažljivo izabranih proizvoda može znatno da smanji neprijatnosti i pomogne koži da se stabilizuje.
Šta znači kada je koža osetljiva
Termin osetljiva koža ne opisuje jednu tačno određenu dijagnozu, već skup reakcija, crvenilo, peckanje, zatezanje ili povremeni svrab, koje se javljaju lakše nego kod drugih tipova kože. Neki ljudi imaju osetljivu kožu od rođenja, dok se kod drugih osetljivost razvija tokom vremena, pod uticajem klime, stresa, hormonalnih promena ili prečeste upotrebe agresivnih proizvoda za negu.
Osetljivost se ne poklapa uvek sa suvoćom ili masnoćom kože, može se javiti kod svih tipova, uključujući i masnu i kombinovanu kožu. Zajednička crta je pojačana reaktivnost, koža brže signalizira nelagodnost kada dođe u dodir sa nečim što je iritira, bilo da je reč o proizvodu, temperaturi vazduha ili tkanini. Zato je korisno posmatrati sopstvenu kožu kroz duži period, a ne donositi zaključke na osnovu jedne jedine reakcije.
Kožna barijera i zašto se narušava
U osnovi osetljivosti najčešće stoji narušena kožna barijera, tanak spoljašnji sloj kože sastavljen od ćelija i lipida koji zadržava vlagu unutra i sprečava iritanse da uđu. Kada je ta barijera oslabljena, koža lakše gubi vlagu, postaje suvlja i sklonija crvenilu i osećaju zatezanja.
Barijeru mogu da naruše prečesto pranje lica, vrela voda, agresivan piling, alkohol u visokim koncentracijama u proizvodima, kao i spoljni faktori poput vetra, hladnoće ili zagađenja vazduha. Oporavak barijere obično traži vreme i doslednu, blagu negu, ne dešava se preko noći.
Osnovna svakodnevna rutina u tri koraka
Jednostavna rutina za osetljivu kožu obično se svodi na tri koraka, blago čišćenje, hidrataciju i zaštitu od sunca. Cilj nije da se koža opterećuje brojnim proizvodima, već da se svaki korak pažljivo bira i da se izbegnu suvišni, potencijalno dražljivi sastojci.
Za čišćenje se preporučuje blag, neparfemisan čistač koji ne razgrađuje prirodni zaštitni sloj kože, po mogućstvu bez izražene sapunske baze i sa mlakom, ne vrelom vodom. Nakon čišćenja sledi hidratantni proizvod bez mirisa, koji pomaže da se nadoknadi vlaga i podrži oslabljena barijera.
Zaštita od sunca je poslednji, ali podjednako važan korak, jer UV zračenje dodatno iritira već osetljivu kožu i može da produbi crvenilo, kao i osećaj zatezanja koji se javlja tokom dana. Preparat sa SPF zaštitom prilagođen osetljivoj koži, po mogućstvu na mineralnoj bazi, nanosi se svakog jutra, nezavisno od vremenskih uslova ili godišnjeg doba, uključujući i zimske mesece kada je sunce manje izraženo.
Sastojci koji umiruju i podržavaju barijeru
Kod izbora proizvoda za osetljivu kožu korisno je obratiti pažnju na sastojke koji podržavaju barijeru i umiruju nadraženu kožu. Ceramidi su lipidi koji su prirodno prisutni u koži i pomažu da se obnovi zaštitni sloj, pa se često nalaze u kremama namenjenim upravo osetljivoj i reaktivnoj koži.
Panthenol, poznat i kao provitamin B5, ima umirujuće svojstvo i često se koristi u proizvodima za nadražene delove kože, jer pomaže da se smanji osećaj zatezanja i nelagodnosti. Ovakvi sastojci se generalno dobro podnose i retko izazivaju dodatnu iritaciju, što ih čini dobrim polazištem prilikom biranja nege, naročito za osobe koje tek počinju da prilagođavaju rutinu osetljivoj koži.
Pored ceramida i panthenola, korisno je birati proizvode sa što kraćom listom sastojaka, jer manji broj komponenti obično znači manji rizik od reakcije. Formulacije namenjene osetljivoj koži često su testirane bez čestih alergena i mogu da posluže kao siguran polazni izbor dok se rutina ne ustali.
Na šta obratiti pažnju i čega se kloniti
Neki sastojci i navike mogu dodatno da opterete osetljivu kožu, čak i kada je namera dobra. Jaki parfemi u kremama i losionima čest su okidač crvenila i peckanja, pa proizvodi bez mirisa obično predstavljaju sigurniji izbor za svakodnevnu upotrebu.
Visoke koncentracije alkohola u tonicima i serumima mogu dodatno da isuše kožu i naruše barijeru, isto važi i za agresivne pilinge sa grubim česticama ili prejake kiseline u velikim koncentracijama. Blaži pristup, sa manjim brojem koraka, obično daje bolji rezultat od intenzivnog tretmana sa mnogo proizvoda.
Pre uvođenja bilo kog novog proizvoda u rutinu preporučuje se test na maloj površini kože, na primer iza uha ili na unutrašnjoj strani podlaktice, uz praćenje reakcije tokom jednog do dva dana. Ako se pojavi crvenilo, peckanje ili svrab koji ne prolazi, proizvod treba odmah isprati i prekinuti dalju upotrebu.
Zaključak
Nega osetljive kože ne mora biti komplikovana, dosledna rutina sa blagim čišćenjem, hidratacijom bez mirisa i svakodnevnom zaštitom od sunca predstavlja dobar temelj za većinu ljudi. Ako crvenilo, osip ili nelagodnost potraju duže od nekoliko nedelja ili se pogoršavaju, savet dermatologa je sledeći korak, jer proizvodi za negu ne zamenjuju stručnu procenu kada je koža uporno reaktivna.
