Sa skraćenjem dana i manje sunčeve svetlosti, organizam sve teže sam proizvodi dovoljno vitamina D. Ovaj vitamin ima ulogu u zdravlju kostiju, imunskog sistema i opšteg osećaja energije, pa je jesen i zima period kada mu vredi posvetiti malo više pažnje. U nastavku objašnjavamo zašto nivo vitamina D pada u ovom periodu, ko je najčešće pogođen i kako se nadoknada obično sprovodi.
Zašto je vitamin D važan za organizam
Vitamin D pomaže telu da apsorbuje kalcijum i fosfor, što je osnova za čvrstinu kostiju i zuba. Osim toga, ima ulogu u normalnom funkcionisanju mišića i podržava imunski sistem tokom cele godine.
Za razliku od većine vitamina, vitamin D se najvećim delom stvara u koži pod dejstvom sunčeve svetlosti, dok se manji deo unosi hranom. Zato se ponekad naziva i vitaminom sunca.
Kada je nivo vitamina D dugoročno nizak, to se najčešće ne oseti odmah, već se prepoznaje kroz opštu slabost, umor ili sklonost ka čestim prehladama, što je razlog više da mu se posveti pažnja pre nego što nivo previše padne.
Šta se dešava sa nivoom vitamina D u jesen i zimu
Kada dani postanu kraći, a sunce ređe i pod nižim uglom, koža ima mnogo manje prilike da sintetiše vitamin D nego tokom leta. Dodatno, u hladnijim mesecima ljudi provode više vremena u zatvorenom prostoru i pokriveni odećom, pa je izloženost suncu dodatno smanjena.
Zbog toga je sasvim uobičajeno da nivo vitamina D u organizmu postepeno opada od jeseni ka kraju zime, čak i kod osoba koje se leti dovoljno izlažu suncu. Zalihe koje telo nakupi tokom letnjih meseci polako se troše i obično nisu dovoljne da pokriju ceo period niske sunčeve svetlosti.
Ovo je normalna sezonska pojava, ali kod nekih osoba pad može biti izraženiji i osetniji nego kod drugih, u zavisnosti od navika, ishrane i opšteg zdravstvenog stanja.
Ko je najčešće u riziku od niskog nivoa
Osobe koje malo vremena provode napolju, koje rade u zatvorenom prostoru tokom celog dana ili žive u predelima sa manje sunčanih dana, imaju veću šansu za nizak nivo vitamina D u jesen i zimu.
Stariji ljudi su posebno osetljiva grupa, jer se sposobnost kože da proizvodi vitamin D prirodno smanjuje sa godinama. Osobe tamnije boje kože takođe teže sintetišu vitamin D iz iste količine sunčeve svetlosti.
Dodatno, osobe sa određenim zdravstvenim stanjima koja utiču na apsorpciju hranljivih materija, kao i osobe sa telesnom masom van uobičajenog opsega, mogu imati veću potrebu za nadoknadom. U svakom slučaju, tačan nivo vitamina D najbolje se proverava analizom krvi, po preporuci lekara.
Vitamin D kroz ishranu
Iako sunčeva svetlost ostaje glavni prirodni izvor, određena hrana takođe sadrži vitamin D i može doprineti dnevnom unosu. To je pre svega masnija riba poput lososa, skuše i sardina, zatim jaja, kao i namirnice koje su industrijski obogaćene vitaminom D, poput pojedinih vrsta mleka i mlečnih proizvoda.
Za većinu ljudi, sama ishrana teško može da pokrije potrebe za vitaminom D u periodu kada je sunčeve svetlosti malo, jer su prirodne količine u hrani relativno skromne. Zbog toga se ishrana obično posmatra kao dopuna, a ne kao jedini izvor u jesen i zimu.
Uravnotežena ishrana bogata raznovrsnom hranom ipak ostaje važna osnova, jer pored vitamina D podržava i unos drugih hranljivih materija koje su bitne za imunitet tokom hladnijeg dela godine.
Oblici dodataka i kako se obično uzimaju
Dodaci vitamina D dostupni su u više oblika, najčešće kao kapi, kapsule ili tablete, u obliku vitamina D3, koji se smatra oblikom bliskim onom koji telo samo proizvodi. Postoje i kombinovani proizvodi koji vitamin D udružuju sa kalcijumom ili vitaminom K2.
Način i dužina uzimanja zavise od konkretnog proizvoda i njegove jačine, pa je uputstvo na deklaraciji i pakovanju uvek prva referenca. Neki proizvodi se uzimaju svakodnevno u manjoj dozi, dok se drugi, po preporuci farmaceuta ili lekara, koriste u drugačijem ritmu.
Vitamin D spada u vitamine rastvorljive u mastima, pa se često preporučuje da se uzima uz obrok koji sadrži nešto masti, radi bolje apsorpcije. Ako niste sigurni koji oblik i jačina vam odgovaraju, farmaceut u apoteci može pomoći da izaberete proizvod prema vašim potrebama.
Na šta obratiti pažnju
Dodatke vitamina D treba uzimati u skladu sa uputstvom na pakovanju i ne prekoračivati preporučenu dnevnu dozu, jer se, za razliku od nekih drugih vitamina, višak vitamina D ne izlučuje lako iz organizma i može se nakupljati.
Ako uzimate druge lekove ili suplemente, imate hronično zdravstveno stanje, ili planirate da vitamin D uvedete kod deteta, starije osobe ili tokom trudnoće i dojenja, najbolje je da se prethodno posavetujete sa farmaceutom ili lekarom.
Vitamin D dodatak ne zamenjuje uravnoteženu ishranu, boravak napolju kada je to moguće, niti redovne lekarske preglede. On je deo šire brige o zdravlju, a ne samostalno rešenje.
Zaključak
Jesen i zima su period kada telo prirodno ima manje prilika da samo stvori vitamin D, pa mala pažnja posvećena ishrani i eventualnoj nadoknadi može biti korisna. Ako niste sigurni da li vam je nivo nizak ili koji proizvod vam odgovara, razgovor sa farmaceutom je najjednostavniji sledeći korak.
